Zumbuli

 Zumbul
Zumbul, latinski naziv (Hyacinthus orientalis) potiče iz Male Azije.Naziv je dobio prema lepom mladiću iz grčke mitologije Hyakinnthosu. Lukovičaste biljke u koje spada i zumbul, pripadaju najpopularnijim biljkama cvetnicama. Razlog omiljenosti je što zumbul cveta u jako rano proleće, kad ostale cvetnice još nisu otvorile svoje pupoljke. Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj bašti u Padovi sredinom 16 veka. Prvi zumbuli bili su niski i sa jednostavnim cvetovima , često samo sa jednim ili dva cveta na dršci. Holanđani su se prvi počeli baviti proizvodnjom 1700-e godine a u narednim godinama sve do 1793 razvijale su se nove sorte. G.Voorheim je opisao 249 duplocvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do današnjeg dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica zumbula, već je postala isključivi proizvođač.
Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbul

Zumbul