Prvih decenija 18. veka, ljudi su jelke ukrašavali jabukama i orasima zato što su ovi plodovi rasli na drvetu, ali i zato što oba simbolizuju regeneraciju života sa prolećem koje dolazi posle zime. Ubrzo su počeli da ukrašavaju jelke i drugim voćem, zatim su se odjednom pojavile i šarene trake. Vremenom, ukrasi postaju sve svetlucaviji što je, u stvari, održavalo ideju da jelka treba da čuva svetlost u kući jer je Božić praznik svetla i veselja. Iz ovog perioda potiče i običaj kićenja jelke medenjacima i drugim kolačima u raznim oblicima, zvezde, zvona, anđela…Tako se običaj kićenja jelke širio u ostale zemlje sveta, svaka zemlja je imala svoj običaj. Amerikanci su pravili duge lance od kokica, Britanci su pravili ukrase od čipke i papira. Časopisi koji su izlazili u to vreme, davali su ilustrovane savete kako ukrasiti božićno drvo i nekako u to vreme, ljudi su na jelku počeli da kače i male poklone.Sve do kraja 19. veka, ukrasi za jelku su zavisili od mašte i kreativnosti porodice, jedino što je moglo u to vreme da se kupi od nakita, bile su figure od olova i ukrasi od duvanog stakla koji su prvi put napravljeni u Nemačkoj, ali oni nisu bili svima dostupni. U to vreme mnogi preduzetnici u Nemačkoj, odakle i vode poreklo ukrasi od stakla, počinju da se bave proizvodnjom ovih ukrasa. Ubrzo, na tržištu se pojavljuju ukrasi u obliku malih igračaka, kugli, svetaca i poznatih ličnosti i oni veoma brzo osvajaju tržište.Danas su ukrasi neizostavan deo jedne okićenje jelke. Proizvodnja ovih ukrasa čini jedan veliki deo svetskog tržišta. Uprkos tome što je proizvodnja komercijalizovana, kićenje jelke i dalje ima svoju draž i čini centralni događaj u svakom domu koji drži do božićne tradicije.
