1. Ruža

Ruža spada među najstarije ukrasne cvetove koje je prihvatio čovek. Sa razvojem civilizacije, razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionarima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30000 sorti ruža svih boja, nijansni i veličina.U dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru Bliskog Istoka (Persija i Mesopotamija), u drevnoj Kini i Japanu, kasnije u staroj Grčkoj, Rimu i Egiptu gajene su ruže. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki značaj. To su bile ruže koje su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima staroga sveta. Tokom dugog vremena gajenja došlo je i do izvesnih promena na tim ružama, usled odabiranja i spontanih promena nasleđa. Tako je još onda počeo komplikovani proces koji je kroz mnoge vekove dao današnje mnoštvo vrtnih ruža.U prvo vreme ruže su se razmnožavale iz semena, položenicama i deljenjem bokora. Dolazilo je do spontanih međusobnih ukrštanja, blisko srodnih formi, ali početak pravog smišljenog rada na njihovom oplemenjavanju desio se krajem 17 veka. Početkom 18 veka, Evropa je bila stecište svih do tada postojećih ruža, kako gajenih tako i uzetih iz prirode, donešene su ruže iz Indije, Kine, Kašmira, Japana, Mandžurije i Koreje zatim iz Amerike. Počelo je njihovo smišljeno i plansko ukrštanje sa evropskim ružama kao i ružama sa Bliskog Istoka, koje su u to vreme u Evropi već bile odomaćene. Postoje zbirke ruža u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj i drugim zemljama koje obuhvataju po nekoliko hiljada sorti. Ruža je i danas, kao i u davna vremena, još uvek jedan od najlepših cvetova u vrtu svakog domaćinstva bilo da je ono u selu ili gradu, a svečanim danima i u svečanim prilikama i u njihovom stanu – bilo kao zasađena ili gajena biljka bilo kao rezani cvet. U sivilu savremenih, betonskih gradskih četvrti, na balkonima stanova ruža predstavlja jedan od najvažnijih elemenata osveženja i čovekove veze sa prirodom.
Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0Email this to someoneShare on Tumblr0