Visibaba

Visibaba 

Mali beli cvet koji cveta na kraju zime. Najavljuje proleće i sve ono što nam ovo godišnje doba donosi: rast, razvoj, prosperitet. Ona je simbol hrabrosti, izdržljivosti i nepokolebljive odanosti. Visibaba je takođe simbol utehe i nade.

Visibaba pripada porodici sunovrata (Amaryllidaceae). Postoji više od 20 vrsta, koje se razlikuju po veličini, obliku i izgledu, šari na cvetu i periodu cvetanja. U vrtovima se najčešće gaje obična visibaba (Galanthus nivalis) i džinovska visibaba (Galanthus elwesii), krupnih cvetova, koja cveta nešto ranije. Stručni naziv visibabe, Galanthus potiče od grčkih reči gala i anthos što znači mleko i cvet – mlečno cveće. Narodni naziv je verovatno dobila zbog cveta koji je pognut poput stare bakice (babe).Visibaba obično raste samoniklo u listopadnim, mešanim ili zimzelenim šumama, na livadama, kraj reka, uz potoke i vrbake. Može se naći na području Srednje Evrope, od Pirineja do Karpata, preko Kavkaza, sve do Male Azije. Raste na stalnim mestima, i često stvara mali beli tepih u prirodi.
Visibaba je visoka od 10 do 30 santimetara. Listovi su duguljasti, kopljasti, plavičasto-zeleni, a po sredini imaju izrazito naglašeni uzdužni žleb. Iz njene lukovice se izdiže cvetna drška na čijem vrhu je samo jedan viseći cvet bele boje zvonastog oblika. Cvet se sastoji od šest latica raspoređenih u dva kruga. Spoljne latice su duguljaste, a unutrašnje su kraće, zatvorene kao mali lampion sa zelenim ivicama na blago nazubljenim vrhovima. Njegov miris je slab, blag.